Zahvaljujući brojnim resursima za razvoj turizma kojima raspolaže naša država, odmor na selu se uz poljoprivredu, sve češće pominje kao jedan od generatora razvoja i rasta ukupnih ekonomskih aktivnosti. Među više vidova turizma naročito puno nada polaže se u onaj koji koji povezuje poljoprivredu, selo i turizam - seoski turizam.


Očuvana priroda i blaga klima, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogat biljni i životinjski svet i sa druge strane prirodna potreba čoveka da, makar na kratko, pobegne iz gradske, ekološki narušene sredine i određeno vreme provede u prirodi, doveli su do nastanka seoskog turizma. Kvalitetan i miran odmor koji se nekada mogao priuštiti na pustim morskim plažama, danas skoro da nije moguć, jer su odmarališta u letnjoj turističkoj sezoni prepuna turista. Uz to, sve je veći broj ljudi koji iz zdravstvenih razloga i sve štetnijeg sunčevog zračenja ne smeju da se izlažu suncu. Ovi i brojni drugi razlozi doprinose razvoju turizma u selima Srbije.


U početku su za odmor na selu bila zadužena samo pojedina domaćinstva. Vremenom, podstaknut od strane turističkih društava, odmor na selu dobio je masovniji karakter. Danas se, prema podacima projekta Seoski turizam Srbije, koji realizuje neprofitna organizacija Internet Klub iz Ljiga, turizmom na selu bavi preko 300 domaćinstava na području 34 opštine. U ponudi je oko 2.500 kreveta. Na osnovu podataka Turističke organizacije Srbije, organizovanim turizmom se bave domaćini u opštinama Kosjerić, Valjevo, Ljig, Čačak, Požega, Knić, Lučani, Mionica, Užice, Sokobanja, Čajetina, Prijepolje, Brus, Šabac, Kraljevo, Ivanjica, Rača Kragujevačka i Gornji Milanovac.



Odmor na selu – zašto?


Šta sve može čovek da radi kada provodi odmor na selu? Osim uživanja u oazi mira i tišine, svežem vazduhu i prirodi, u selima je moguć i aktivan odmor kroz veliki broj aktivnosti. Glavna od njih je mogućnost učestvovanja u obavljanju svakodnevnih poljoprivrednih poslova u domaćinstvu ili u bližoj okolini. Branje voća, pečenje rakije, košenje trave, mlevenje žita, plašćenje sena, sejanje i zalivanje povrća, rad sa domaćim životinjama, štrikanje, pletenje, veženje, pripremanje zimnice samo su neki od radova u kojima mogu učestvovati i gosti, u meri u kojoj to žele. A stručnjaci preporučuju onima koji se bave pretežno umnim radomda se u slobodno vreme pozabave fizičkim aktivnostima. Šetnje kroz šumu, preko livada i pašnjaka, lov i ribolov, splavarenje, planinarenje, biciklizam, jahanje, druženja u prirodi, sakupljanje lekovitih biljaka i pečuraka takođe su primeri zanimljivih sportskih aktivnosti i iskustva za ljude iz gradskih sredina. Obuhvaćena je i mogućnost odlaska na različite turističke manifestacije i tradicionalne priredbe poput kupusijada, paprikijada, lokalnih sabora i vašara, posela, moba, folklornih priredaba, preko kojih se upoznaju narodni običaji i obeležja seoskog života, proizvodi starih zanata i ručne radinosti i ostalo bogato nasleđe našeg naroda. Ovo može biti jedinstven doživljaj naročito strancima a ponuda domaćina na selu može biti upotpunjena i organizacijom poseta starim crkvama, manastirima, arheološkim nalazištima.


Ova raznovrsnost turističkih resursa i bogatstvo kulturnog nasleđa posebno su obogaćeni i izraženom gostoljubljivošću i srdačnošću lokalnog stanovništva, koje, u skladu sa tradicijom, svakog turistu prima kao prijatelja i iznosi pred njega bogatu trpezu zdrave, prirodne hrane.



Ekonomski značaj


Kako u Srbiji polovina stanovnika živi u selima, u oko milion domaćinstava, ekonomski značaj koji Srbija može imati od razvoja seoskog turizma je ogroman. U praksi se često mogu čuti različite kalkulacije koliku bi dobit moglo da ostvari jedno domaćinstvo od bavljenja ovom delatnošću. Jedna od njih je da bi recimo, ukoliko bi u domaćinstvu dve sobe sa po dva kreveta bile izdate strancima 200 dana, po ceni od 20 evra za pun pansion, to iznosilo 16.000 evra prihoda godišnje. I kada se ovoj sumi oduzmu rashodi, ostaje interesantna cifra, i to samo od noćenja i ishrane. Tome se naravno dodaju i ostali prihodi a na nivou države dodaju se prihodi od saobraćaja, vanpansionske potrošnje itd. Da bi se ovo realizovalo neophodno je da se mnoge grane privrede maksimalno angažuju. U svakom slučaju osnova za stav da perspektiva Srbije treba da bude u poljoprivredi i turizmu i da bi razvoj seoskog turizma smanjio depopulaciju i zadržao mlade na selu ima.



Dovoljno da se preživi


Kako izgleda u praksi bavljenje seoskim turizmom saznali smo od Miće Tešanović iz Udruženja seoskih domaćina Stave Medvednik nedaleko od Valjeva. U ovo udruženje uključeno je 8 domaćinstava sa 30 ležajeva i godišnje oni ostvare oko 200 prenoćišta, najviše u letnjem periodu. “Cena punog pansiona je stara i iznosi još uvek 1200 dinara a turistima se nudi lepa priroda i zdrava tradicionalna srpska hrana koja se proizvodi u samim domaćinstvima” kaže on. Uz dodatne prihode ostvarene od slatkog programa, odnosno slatkog od šumskih jagoda, ribizli i borovnica koje se proizvodi i prodaje u njegovom domaćinstvu, Mića kaže da "može da se preživi". Svoju ponudu Udruženje promoviše na turističkim sajmovima u zemlji, zatim putem turističkih agencija a u pripremi je i sajt. U budućnosti oni očekuju finansijsku podršku države, kako po pitanju kreditiranja tako i ulaganja države u promociju seoskog turizma.



Nedovoljna svest o značaju i nedostatak obuke


Zakonom o turizmu posebno je uređeno pružanje usluga smeštaja i ishrane u domaćinstvima, kao specifičan oblik pružanja ugostiteljskih usluga. Sobe, kuće i stanovi za odmor koji se izdaju turistima, moraju ispunjavati propisane sanitarnotehničke uslove i biti razvrstani u odgovarajuću kategoriju. Poslednjih godina u ovoj oblasti primetno je podizanje opšteg nivoa usluga u domaćinstvima koja se njime bave. Gosti i domaćini sve češće stanuju u posebnim kućama ili posebnim delovima kuća adaptiranim za boravak turista. Sobe su sve češće sa kupatilima, a u nekim ponudama su i đakuzi kade, internet i satelitski program.


Ipak, kao osnovne slabosti seoskog turizma i dalje se ističu nedovoljna svest o njegovom značaju i nedostatak obrazovanja i obuke u smislu upoznavanja domaćinstava sa procesom osnivanja, vođenja i specifičnostima poslovanja u seoskom turizmu. Od posebnog značaja su i ulaganja u infrastrukturu kao što je saobraćajna i ptt, zatim obezbeđivanje zdravstvene zaštite i bolja promocija. Sve ovo mora se obezbediti da bi se seoski turizam Srbije doveo na nivo sa koga dalje može da odgovara na specifične zahteve i posebna interesovanja turista koji se uočavaju kao tendencije u turističkoj tražnji.




Tekst preuzet sa https://www.agroplod.rs/